Mi moramo proneti Hristovu poruku kroz naše ulice i dozvoliti Svetom Duhu da ima ruke, noge i glas u ovom svetu. Sveti Duh želi da nas upotrebi u širenju Božijih vesti. Dok učimo kako da propovedamo, možemo da učimo i jedni od drugih. Mene Sveti Duh i dalje uči kako da propovedam, a učim i svaki put kada izađem na ulice ili kada razmenim iskustva sa drugima koji takođe propovedaju na ulicama kao i ja. Kako sve više učite o evanđelizmu, dozvolite postepeno  Svetom Duhu da bude stvarna osoba za vas i bliskiji od najboljeg prijatelja. Dozvolite da propovedanje postane vaš svakodnevni način života. Mnogi propovedaju zajedno sa svojom grupom na ulicama, ali nikada i nikako drugačije. Zapamtite da Gospod želi od nas da iskoristimo svaku proliku da propovedamo. Poslušajte glas Svetog Duha i dozvolite da vas Njegova ljubav vodi u vašem propovedanju. Trebalo bi da budete spremni da čujete glas Svetog Duha kako govori svima nama koliko je malo vremena ostalo. Gospod upozorava da je vreme kratko i da je propovednika malo. Hoćete li početi da se pripremate već danas da svedočite na ulicama i idete od vrata do vrata u gradovima u kojima živite?

Rimljanima 13
11 I znajući ovo vreme da je već čas došao da ustanemo od sna; jer nam je sad bliže spasenje nego li kad verovasmo.
12 Noć prođe a dan se približi: da odbacimo dakle sva dela tamna i da se obučemo u oružje svetlosti.

Ovi stihovi se često nazivaju Zorom Novog Dana. Pitam se da li je vreme na nebeskom Gospodovom časovniku možda svega dva minuta do ponoći? Duboko verujem da su u pitanju minuti za spasenje u ovom svetu, kao što svi mi to znamo. Gospod nas moli da budemo svesni da se ovaj dan uskoro može završiti. Veoma je važno da shvatimo i da mnogi neće videti naredni izlazak sunca u svojim životima, već maglu i mrak, a neki će se već sutradan suočiti sa samom smrću. Božija namera za moj život da pronesem jevanđelje po ulicama počela je da se ostvaruje shvatanjem da oni koji nisu primili Gospoda Isusa Hrista gore u paklu. Iako je Isus Hrist umro raspet na krstu za sve nas, ima mnogo onih koji nikada nisu čuli za jevanđelje spasenja i koji nikada nisu iskoristili mogućnost da se pomole i prime Hrista. Moramo biti voljni da podelimo jevanđelje sa ovim ljudima izgubljenim u veri i  spremni da to učinimo vrlo skoro. Da li ste spremni da izađete na ulice i krenete od vrata do vrata već danas? Da li ste spremni da odgovorite na pitanja izgubljenih u veri?

1 Petrova 3
15 Nego Gospoda Boga svetite u srcima svojim. A budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za vaše nadanje, s krotošću i strahom;

Gospod će za sve ljude stvoriti priliku i mogućnost da prime Hrista – da prime Reč koja će promeniti njihova srca, jer je ona kao seme koje će biti posađeno u njihove živote. Mnogo puta sam video divnu promenu u životima onih kojima je u srce usađena Reč Gospodnja.                             

2 Petrova 1
11 Jer vam se tako obilno dopusti ulazak u večno carstvo Gospodina našega i spasa Isusa Hrista.

Psalmi 119
130 Reči tvoje kada se jave prosvetljuju i urazumljuju proste.

Koliko vas želi da sazna još više i nauči kako da bude odlučan i podeli Reč sa nekim? Pozivam sve one koji su, vođeni od Svetog Duha, spremni da nauče i pripreme se za propovedanje na ulicama svojih gradova. Morate naučiti i na koji način vas Sveti Duh vodi - vaše propovedanje će tako biti efikasnije, jer samo Gospod zna srca ljudi. Gospod će svaki put urediti savršenu priliku za vas koju treba da iskoristite da propovedate nekoj osobi izgubljenoj u veri. Dozvolite Gospodu da vas vodi. Svaki put kada izađem sa svojom grupom da svedočimo na ulicama, kažem im da idemo na ulice zbog jedne određene osobe kojoj će nas Gospod odvesti. Veoma često spasimo mnogo više duša, ali moramo biti zadovoljni i kada spasimo samo jednu. Vođstvo Svetog Duha donosi predivnu radost. Uzbuđen sam svakog puta kada neko preda svoj život Isusu.

U ovom poglavlju pročitaćete i neka moja iskustva kada me je Gospod vodio nekoj određenoj izgubljenoj duši. Ova iskustva je bilo tako predivno doživeti. Reči su sasvim nedovoljne da bi opisale šta sam doživljavao u momentima kada su ove duše prilazile Hristu. Nadam se da će vas ove priče motivisati da sledite vođstvo Svetog Duha, jer su one svedočanstvo spasilačke milosti našeg Gospoda Isusa Hrista i ohrabrenje svima da propovedaju. Treba da razumete da mi ništa ne možemo učiniti bez Gospoda. Mnoga uspešna propovedanja često nemaju veze sa našom umešnošću, već sa našom spremnošću. Nadamo se da ćete kroz ove priče shvatiti da Gospod živi u ovom svetu i u srcima mnogih. Ove priče opisuju samo neke od mnogih iskustava koje sam doživeo propovedajući na ulicama.                          

Poziv u park
Jedne večeri dok sam učio, učinilo mi se da me je Gospod pozvao da odem u gradski park nedaleko od moje kuće. Nisam odgovorio na prvi Božiji poziv i nastavio sam da učim u dnevnoj sobi. Gospod mi se zatim obratio po drugi put i tada sam bio siguran da moram otići u park. Odvezao sam se do gradskog parka i primetio da je parkirano samo jedno vozilo na parkingu. Bilo je oko 9:30h uveče i u parku je bilo veoma tiho. Odšetao sam do paviljona i seo za jedan od stolova. Dok sam prilazio, video sam u daljini muškarca i ženu kako se grle. Okrenuo sam se i seo za sto tako da ih nisam mogao videti i počeo sam da se molim za njihove duše. Kroz nekoliko minuta prošli su pored mene. Obratio sam im se i oni su se zaustavili. Prišao sam muškarcu, predstavio sam mu se i rekao da me je Gospod pozvao da dođem u park. Muškarac je znao da su on i njegova prijateljica jedini u parku i izgledao je dirnut saznanjem da je Gospodu i još nekome na svetu bilo stalo do njih. Pomolio sam se sa njim i bilo mi je veoma drago videvši njegovu iskrenost. Zamolio sam ga da razgovaram i sa damom i mi smo krenuli ka njoj. Ona je znala ponešto o Hristu, ali nije mnogo marila za jevanđelje. Pomolio sam se i sa njom i poklonio joj pletene hrišćanske narukvice za decu. I muškarac i žena su imali svoje porodice, ali su ipak bili spremni da te večeri počine preljubu. Izgleda da je Gospod tada želeo da ih spreči u tome kroz delo Njegove milosti. Ohrabrio sam ih da slede Hrista po svaku cenu i čine samo ono što je ispravno.

Odšetao sam ponovo do paviljona i seo za jedan od stolova. Muškarac se spremao da se odveze, ali je, videvši me, izašao iz svojih kola i rekao: “Želim da Vam se mnogo zahvalim za to što se noćas došli ovde. Mnogo mi je značilo. Hvala Vam.”

Ironično, u to vreme, kada me je Gospod pozvao u park te noći, radio sam na svojoj knjizi pod nazivom “Gospodov izbor pravog momenta”. Bilo je tako predivno iskusiti jedan takav “pravi momenat” i videti promenu u životima koje je On dotakao u pravom momentu.

Isaija 12
3 S radošću ćete crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja.

Vođen u ulicu udaljenu 50 kilometara
Jednog prijatnog vikenda kojeg nikada neću zaboraviti, tačnije jedne subote popodne, Sveti Duh me je poveo u jednu ulicu u gradu Salisou, u Oklahomi, skoro 50 kilometara udaljenog od mog grada. Na samom početku te ulice primetio sam jednog mladog čoveka koji je hodao prema meni. Rekao sam mu: “Gospod je jutros čuo tvoje molitve i ja sam ovde da bih razgovarao sa tobom”. Ubeđujuća snaga Svetog Duha počela je polako da deluje na njega dok je slušao Reč Gospodnju i na kraju je bio spašen upravo u toj ulici u koju me je Gospod odveo. Pratiti Gospoda koji vas vodi veoma je nadahnjujuće i ispunjujuće. Mnoge se potrage za čudima i oživljenjem vere i mnoga se ostvarenja moćnih dela Svetog Duha događaju na ulicama raznih gradova. Sledite vođstvo Svetog Duha i dopustite sebi da budete sluge Gospoda Isusa Hrista.                              

Vozač kamiona je bio doveden u moj rodni grad

Jedne večeri vraćao sam se sa porodicom našim kombijem kući iz posete povređenom prijatelju koji je živeo južno od Fort Smita, u Arkanzasu. Moja porodica i ja poveli smo i jednu gospođu-evanđelistu sa nama da nam pomogne u molitvama kao prijatelj i kolega. Pri povratku kući, na jednoj raskrsnici, zaustavilo nas je crveno svetlo i u kamionu koji je čekao paralelno sa nama ugledali smo vozača. Čim smo ga ugledali, vođeni Svetim Duhom, osetili smo želju da mu propovedamo. Svi smo se složili u molitvi za spasenje njegove duše i molili smo se Svetom Duhu da tom čoveku pošalje nekoga ko će ga povesti Gospodu. Nastavili smo da se molimo još nekoliko momenata za njega, kada smo videli da kamion odlazi niz put.

Zaustavili smo se u obližnjem hotelu, ostavili u njemu gospođu-evanđelistu koja je bila sa nama i razgovarali sa njom još nekoliko minuta. Otišli smo zatim iz hotela i nastavili putem kući. Na naše zaprepašćenje, ponovo smo se u vožnji našli paralelno sa istim kamionom i vozačem na mostu preko reke Arkanzas. Još jednom smo se pomolili za njegovu dušu. Što smo dalje odmicali ka našoj kući, sve jasnije smo uviđali da se njegov put poklapa sa našim. Tada sam rekao porodici: ”Ako kamion sada skrene i nastavi severno, pratićemo ga da vidim da li će se zaustaviti na odmorištu za kamione. Ako se zaustavi, staćemo i mi i propovedaću mu.“ Prodiskutovali smo o činjenici da je Gospod poklopio naše puteve i svi smo se složili u tome da tu ima nečeg. Kamion je prošao raskrsnicu i nastavio severno - putem ka našoj kući, a zatim se zaustavio na parkingu kod bakalnice, nekoliko blokova pre naše kuće.                               

Odvezao sam porodicu kući i brzo se vratio na isto mesto. Kamion je još uvek bio na parkingu, a u njemu je sedeo vozač. Parkirao sam se do njega i prišao vozačevim vratima. Vozač nije bio baš raspoložen za razgovor. Rekao sam mu da želim da razgovaram sa njim i konačno je spustio prozor. Predstavio sam mu se i pitao ga da li Gospod ima kakvog udela u njegovom životu.  Rekao mi je da ima i želeo je da zna kako ja to znam. Rekao sam mu: “Sećate li se da ste videli zeleni kombi parkiran pored Vas kada ste došli u Fort Smit?” Odgovorio je: ”Da, sećam se kombija, primetio sam sve Vas kako gledate u mene i pomislio da Vam je smetala buka mog motora.” Rekao sam mu da smo se tada molili za njega i da je to razlog što se sada nalazi na parkingu skoro 50 kilometara dalje od svog odredišta - bilo je dva minuta do ponoći i mi smo se nalazili u gradu u kojem živim. Pitao sam ga da li možda misli da je Gospod sve ovo uredio, a on mi je potvrdio da veruje da je Bog zaista tu nešto učinio. Bilo kako bilo, rekao mi je da je on bivši osuđenik, da je u zatvoru proveo pet godina i da je upravo pušten na slobodu. Rekao mi je i da se ne oseća vrednim onoga što Gospod želi da učini za njega. Uverio sam ga da ga Gospod voli i da je i meni stalo – zašto bih inače stajao na parkingu usred hladne noći i razgovarao sa njim? Predao je svoje srce Gospodu i ispričao mi o svojoj predivnoj porodici koja ga čeka kod kuće. Na kraju je rekao: ”Bio sam izgubljen, ali sada sam se pronašao.” Molio sam se za njegovu sigurnost u putu nazad i dao mu uputstva kojim putem da stigne do svog odredišta. 

Bio sam tako uzbuđen onim što je Gospod učinio. Iako sam i sam prisustvovao svemu ovome što se dogodilo, jedva da sam mogao da poverujem u sve to. Ne mogu da razumem ni kako se sve ovo dogodilo. Znao sam da sam te noći video ruku Božiju i shvatio sam koliko je Gospod voleo tog čoveka. Sve što sam ikada učinio za Gospoda nije bilo jednako vredno koliko videti tog čoveka u trenutku kada je poznao Gospoda.  

Dok sam razmišljao o ovom čoveku, pitao sam se i koliko je ljudi Gospod poslao da mu propovedaju na njegovom putu dugom skoro 800 kilometara od Hjustona u Teksasu do Fort Smita u Arkanzasu - krenuo je iz Hjustona rano tog jutra da bi isporučio tovar u Misuriju. 

Koliko je ljudi bilo zamoljeno od strane Gospoda da mu propoveda? Zar nije bilo nikoga ko bi reagovao kadgod bi ovaj stao da dopuni rezervoar gorivom ili nešto pojede? Samo Bog zna. 

Odveden u park
Spremao sam se da otpočnem čas “Univerziteta na ulicama” u crkvi prekoputa parka u Fort Smitu, u Arkanzasu, kada sam osetio da će mi se obratiti sveti Duh. Bilo je nekoliko minuta do početka časa kada sam bio odveden u park prekoputa crkve. Molio sam se u sebi dok sam hodao stazom po parku kada sam  naišao na mladog čoveka i njegovog sina na terenu za košarku.

Obratio sam se tom mladom čoveku i ubrzo otkrio da je izgubljen u veri. Bio je dobra osoba, ali nikada nije primio Isusa Hrista kao svog Gospoda. Rekao je da je razmišljao dugo vremena i shvatio da se jednom mora odlučiti za Hrista. To je bio upravo taj dan - kada će se pomoliti da primi u svoje srce Isusa Hrista, jer to je bilo ono što je Gospod želeo da ovaj uradi. Pripremio je priliku za to u parku i pripremio je srce tog mladog čoveka za Svoj plan. Bio sam tako zahvalan i za sve druge koji su se molili za veru u toj zajednici. Veoma često se dešavalo da saznam da je moje efikasno propovedanje zapravo bilo odgovor na sate i sate nečijih molitvi. Prisustvo ubeđujuće sile Svetog Duha bilo je tada veoma jako. Znao sam da će to biti dobar dan za propovedanje dok sam se vraćao u crkvu da održim čas i poučim druge evanđelizmu.

Činimo ono što Gospod želi od nas i budimo Njegove ruke i noge u ovom svetu. Vreme je kratko, a propovednika je malo.