Jedanaesto poglavlje

Ljudi i mesta

Pronalaženje osobe sa kojom ćete podeliti saznanje o Hristu nije nikakav problem, jer svuda ima mnogo ljudi koji su izgubljeni u veri. Ja bih mogao propovedati po celoj Americi i svuda bi bilo isto. Sveti Duh svuda ubeđuje ljude i oni prilaze Hristu. Molite se i vidite gde biste vi mogli da propovedate. Preporučio bih da probate mnoge različite vrste okruženja i situacija. Parkovi, ulični trotoari, privatne kuće, tržni centri i restorani brze hrane su sve odlična mesta za propovedanje. Bićete iznenađeni kada vidite koliko je mnogo ljudi sa kojima ćete se susresti poznalo Hrista.

Odličan način da se odomaćite u područjima u kojima želite da ubuduće propovedate jeste da najpre posetite ta područja nekoliko puta pre nego što tamo počnete da propovedate. Molite se dok ste tamo. Ja puno vremena provodim vozeći se ili šetajući kroz razna područja i siromašne kvartove da na kraju počnem da se tamo osećam prijatno i odomaćeno. Promenio sam svoje uobičajene rute vožnje kroz grad kako bi mi razna različita okruženja postala bliska. Gospod kao da me upućuje da tako postupam i veoma je interesantno videti na koji način mi to kasnije pomaže u propovedanju. Dok prolazite kroz razna područja videćete mnogo bede i ljudskih patnji. Molite se za one koji možda ne znaju kako da se sami za sebe mole. Odomaćite se u okruženjima koja vam inače nisu bliska.

Evanđelizam “od vrata do vrata”

Većinu ljudi koje obučavam ja upućujem na propovedanje “od vrata do vrata” u delovima grada u kojima se nalazi njihova crkva. Evanđelizam “od vrata do vrata” je jedan od najtežih vidova propovedanja. Ipak, on vodi mnoge ljude Hristu, jer ljudi kroz njega postaju svesni da crkva brine o njima. Potrudite se da u posetu jednom domu ne ide previše ljudi. Podelite se u grupe kada krećete u propovedanje i dogovorite se o vremenu i mestu na kojem ćete se ponovo okupiti. Vrata nekih domova vam neće biti otvorena, druga vam mogu zalupiti ljudi uznemireni vašim dolaskom i ometanjem njihove privatnosti u njihovom sopstvenom domu. Malo je teže propovedati ljudima u njihovom sopstvenom domu. Ipak, ja bih toplo preporučio da se obučite i iskusite  evanđelizam “od vrata do vrata”. Videćete mnoge spašene duše, videćete kako čak cele porodice prilaze Hristu i kako mnogo hrišćana koji trenutno ne posećuju crkvu požele da dođu u vašu crkvu. Svakako napomenite svim zainteresovanima da se krste, jer je ovo često jak razlog da  ljudi zaista kasnije dođu u vašu crkvu.

Kucajući na vrata mnogih kuća, obratićete se mnogim ljudima, pa i onima koji su već hrišćani. Nemojte da pokušavate da utičete na nekoga ko već pripada nekoj drugoj crkvi da priđe vašoj crkvi. Vaši napori moraju pre svega biti evanđeoski, a ne želja da regrutujete ljude da iz drugih crkava pređu u vašu. Ja jednostavno želim da vidim da ljudi odlaze u hrišćansku crkvu koju oni odaberu. Mnogo je važnije da ljudi odu u bilo koju hrišćansku crkvu, nego da to bude neka određena. Ovaj tip tolerancije i razumevanja sa drugim crkvama stvoriće pozitivne rezultate i biće ispravno prihvaćen od strane ljudi određenog područja na kojem propovedate. Veoma često čujem kritike onih iz drugih crkava koji idu “od vrata do vrata” kada timovi za propovedanje raznih crkava pokušavaju da upute druge kongregacije baš u njihovu crkvu. Potražimo izgubljene i one koji ne odlaze ni u jednu crkvu i obratimo pažnju na njih. Vodite beleške o tome koje ste domove posetili i kakva ste iskustva poneli iz posete. Kasnije možete koristiti vaše beleške kada budete ponovo nameravali da posetite isti ili neki drugi dom izgubljenih u veri.

Jednog popodneva smo moja grupa i ja išli u propovedanje “od vrata do vrata” i videli jednog Laošanina kako stoji u svojoj bašti i zaliva travnjak. Nekoliko nas mu je prišlo i počeli smo da razgovaramo sa njim. Bili smo veoma srećni što je on razumeo engleski. On je bio pod snažnim uticajem istočnjačkih religija i nije znao baš ništa o onome o čemu smo mu govorili. U jednom momentu ugledao sam nekog starog psa kako prelazi ulicu. Rekao sam mu: “Vidite li tog psa? Kada bi ga pregazio automobil, on bi okončao svoj život. Ipak, kada biste Vi bili pregaženi, to ne bi bio kraj Vašeg života. Mi smo stvoreni da živimo zauvek.” Čovek je skočio od radosti i uzviknuo: “Znao sam da sam ja nešto više od psa. Znao sam! Znao sam! Znao sam!”

Nastavio sam da mu objašnjavam da je Bog napisao knjigu koja se zove Biblija i on ju je tada uzeo iz moje ruke i počeo da je čita. Seo je usred svoje bašte i počeo da čita stihove koje sam mu pokazivao. Konačno je ovaj čovek u svom životu pronašao ono za čim je oduvek tragao. Pronašao je nadu. Tog dana, usred njegove bašte, mi smo ga poveli Hristu. Bio sam tako uzbuđen što sam na licu tog čoveka video izraz sreće usled saznanja da će živeti zauvek na mestu koje se zove Raj.

Nastavili smo dalje niz ulicu idući od vrata do vrata i usput smo takođe sreli mnogo ljudi. Propovedali smo nekoliko sati i u povratku, na putu ka crkvi, ponovo smo prošli pored kuće ovog čoveka. On je i dalje bio sedeo usred svog dvorišta čitajući svoj primerak Biblije. Često ćete i vi videti da Bog ponekad jednako snažno utiče na život nekog pojedinca. Naše propovedanje tog dana, međutim, nije bilo ni mnogo dinamično, niti nešto posebno. Jednostavno smo delili sa drugima osnovne istine Božije Reči i tokom svog tog vremena Gospod se izgleda obraćao srcu ovog čoveka i kao da je tačno znao šta mu je bilo potrebno da čuje. Ovaj čovek je pronašao nadu i priliku da čita Reči svog Tvorca i sazna šta znači život u Hristu.

Restorani brze hrane

Propovedanje u restoranima brze hrane je veoma uzbudljivo i može biti vrlo dinamično. Dok propovedamo u restoranu, često dvoje ili više ljudi u isto vreme priđe Hristu. Morate biti uljudni, izbegavati bilo kakve rasprave i ne smete biti navalentni. Ako navaljujete ili uznemiravate ljude, uprava restorana ili osoba koju ste uznemirili zatražiće da napustite restoran. Ja obično naručim sok ili neko jelo pre nego što počnem da propovedam, jer tada,  kao mušterija, imam pravo da budem tamo. Negde smo ponekad toliko dobrodošli da nam ljudi sami prilaze kako bi uzeli nalepnice i hrišćanske narukvice. Mnogo puta ljudi nas pitaju za hrišćanske materijale iako i ne znaju za Hrista. U takvoj atmosferi mnogi prilaze Hristu – atmosfera tada kao da je duhovno ispunjena propovedanjem o Hristu. Dok propovedate, videćete da se Gospod u svojoj nameri kreće suvereno kuda i kome On želi. Videli smo da mnogo izgubljenih ljudi priđe Hristu za svega nekoliko sekundi kada propovedamo u restoranima. Nadam se da ćete uživati u čitanju primera u kojem smo sa jednom grupom iz Kalifornije koju smo obučili krenuli u propovedanje u restoranu.

Jednom prilikom sam otišao u prelepu crkvu u Nipomi, država Kalifornija, da predajem jednoj grupi ljudi iz dve različite crkve o tome kako da propovedaju na ulicama. Dok sam prilazio podijumu da počnem predavanje, pogledao sam propovedaonicu i ona mi baš i nije delovala prijatno. Sišao sam sa podijuma i rekao grupi da će mi stepenica ka podijumu biti ivičnjak, a tepih ispod nje moj pločnik. Vidite, prijatnije mi je na ulicama nego u crkvama. Proveo sam toliko mnogo vremena na ulicama da su one postale moja crkva. Tada sam još jednom podelio svoje srce sa ljudima. Bio sam veoma uzbuđen videvši suze u očima mnogih koji su me slušali. To su bile suze puštene pravo iz srca. Bog je i tada još jednom pokazao svoju ljubav za sve izgubljene u toj zajednici.

Bio sam veoma iznenađen videvši da je mnogo ljudi podiglo ruku kada sam na kraju propovedi upitao ko želi da izađe na ulice sa mnom da propoveda. Pomolili smo se za ceo grad i uputili u “Mc Donald’s” restoran nedaleko od crkve. Dok smo hodali ka restoranu, pomislio sam da moje propovedanje možda nije bilo suviše teško. Ja sam u svakoj situaciji posmatrač i uvek sačekam da vidim šta će Bog učiniti u životima onih sa kojima se susrećem. Svi oni koji su me do tada slušali kako govorim o tome šta Bog čini na ulicama, sada su bili spremni i da vide kako se životi menjaju. Tada sam se setio kako sam se, u avionu na putu ka Kaliforniji, molio: “Gospode, moraš pokrenuti živote! Ljudi iz Kalifornije očekuju od tebe da počneš da deluješ na ulicama.” Izgleda da se Bog tada obratio mom srcu odgovorivši: “To je moja dužnost, a tvoja je da ideš.” Moja propovednička služba potpuno zavisi od Svetog Duha da ubedi i spasi duše i zaštiti naše živote.

Pred “McDonald’s” restoranom izašli smo iz vozila, prešli nekoliko metara i zatim otpočeli razgovor sa jednom ženom koja je stajala pored telefonske govornice. Mlada žena se zvala Dženiz. Propovedanje je bilo veoma dirljivo, a opet i veoma tipično. U odgovoru na pitanje o njenom odnosu sa Hristom, rekla je: “Molim se. Molim se svakodnevno.” Ah, ja to čujem tako često! Pitao sam je da li poznaje Hrista i da li je On u njenom srcu. Rekla je: “Verujem u Njega.” Poveo sam razgovor dalje u tom pravcu i upitao je da li ona živi za Hrista. Shvatio sam na kraju da je ona ipak bila izgubljena u veri i da je kroz život išla bez Hrista. Dalje propovedanje i Sveti Duh su je na kraju ubedili u to. Ona je samo znala za Hrista, ali nije živela za Njega. Podelili smo sa njom saznanje iz stihova Rimljanima 10:9-10 i ona se brzo ponovo vratila Hristu. Za manje od jednog minuta jedna osoba je tada već bila pronašla Hrista. Bog je tako dobar!

Ušli smo u “McDonald’s” restoran i pre nego što sam seo, jedna od mušterija me je već pozvala za svoj sto. Znao sam da se Bog spremao da ponovo nešto učini. Delovao je tada veoma brzo. Ja nazivam takve burne i brze događaje “duhovnim eksplozijama”, kada Bog tako brzo deluje. Video sam da se to mnogo puta događa na ulicama. Ponekad se to događa brže nego što možemo i da zamislimo. Tada sam privukao stolicu za sto za koji su me zvali i seo na kraj stola. Upitao sam porodicu koja je sedela: “Šta ima?” Interesovali su se za narandžastu nalepnicu na mojoj majici. Rekao sam im da je to Isusova nalepnica i dao sam svima po jednu. Dao sam deci i hrišćanske narukvice i prijateljski sam razgovarao sa ovom porodicom koja se interesovala za moju nalepnicu. Ranije sam susretao članove bandi koji bi me pitali šta imam u torbi koju nosim sa sobom. Bilo je uvek simpatično kada bih im pokazao da su to primerci Biblije i oni bi često prišli Hristu nakon što bih im propovedao. Svakako da Bog može pobuditi nečiju radoznalost. Sigurno je da je Bog i tada pogledao dole i uredio da sednem za ovaj sto. Pogledao sam oko sebe i grupa iz crkve koja je pošla sa mnom posedala je za okolne stolove. Očekivali su da Bog deluje i On je to i učinio.

Dok su svi posmatrali šta će se dogoditi, upitao sam devojčicu za stolom o njenom odnosu sa Hristom i ona je rekla da je otpala od Njega. Bog je tada već bio delovao u njenom životu i ona je brzo ponovo prišla Hristu. Zvala se Ališa. Tada sam stekao svoje nove prijatelje u Kaliforniji i još jedna osoba je prišla Hristu. Otkad smo se dovezli na parking, bilo je prošlo manje od deset minuta i već dve osobe su bile spašene. Hvaljen Gospod! Tada je delovao i  među svima onima koji su nas posmatrali.

Zatim sam rekao pastoru da me je Sveti Duh bio poveo ovim ljudima i da bih voleo da mi on nadalje pomaže. Pokazao sam mu ženu kojoj je Gospod sledeće želeo da me povede. U trenutku sam pomislio da će otići pre nego joj se približimo. Bila je na kasi plaćajući za gorivo na pumpi odmah pored restorana. Stajali smo napolju i čekali. Onda je otišla do telefonske govornice i mi smo sačekali. Konačno, prošla je baš pored nas i dobili smo priliku da joj se obratimo. Izgleda da je njena kreditna kartica bila odbijena i ona je sada imala vremena da sačeka i razgovara sa nama, jer je čekala rođaka da dođe i plati njen račun za gorivo. 

Pitali smo je nekoliko pitanja o njenom odnosu sa Hristom. Ona je bila odgojena u veri koja ne poznaje Hrista, ali je nedavno bila odlučila da se neće posvetiti toj doktrini. Izgledala je spremno da započne svoj lični odnos sa Hristom. Pokazali smo joj jevanđelja i ona je spoznala Hrista. Zvala se Regnal. Hvalimo Gospoda za taj dan kada je ipak odabrala Hrista. Tada nas je pitala za ime crkve u koju bi trebalo da odlazi. Predstavio sam joj pastora koji je bio stajao pored mene. Pastor je zatim bio nastavio razgovor sa Regnal i ispričao joj puno stvari o Hristu. Izgleda da je Regnal uživala u tom susretu sa pastorom i na kraju je prihvatila poziv da poseti njegovu crkvu. Kakva je radost imati mnogo ljudi iz crkve i pastore uz nas dok propovedamo na ulicama!

Imali smo još jednu osobu za razgovor.  Bila je to kasirka. Razgovarali smo sa njom i shvatili da je bila izgubljena u veri. Znala je da je potrebno da priđe Hristu, međutim, mušterije su neprestano prekidale naš razgovor. Propovedali smo rečenicu po rečenicu sa dugim pauzama. I pored toga, Bog je i dalje delovao. Nismo imali priliku da se pomolimo sa njom, ali sam je predstavio pastoru. Dogovorili su se da on dođe neki drugi put kada ne bude tolika gužva, da se sa njom pomoli i da je povede ka Hristu. Da, ovo je bilo veoma neuobičajeno, ali Bog je ipak delovao.

Tada je došao kraj našem propovedanju i bili smo uzbuđeni onim što je Bog tada bio učinio. Bilo mi je drago što su svi imali priliku da vide delovanje Svetog Duha u životima ljudi u okruženju jednog restorana.

Pločnici ulica

Propovedanje na pločnicima ulica je moj omiljeni način propovedanja. Kada sretnete neku osobu na ulici, ona se nalazi van svog uobičajenog okruženja i spremnija je da pozitivno reaguje na vašu propoved.

Nikad nemojte dozvoliti strahu da utiče na vaše propovedanje. Dok se nalazite u nekom, možda novom području, zapamtite da se tamo nalazite iz najvažnijeg razloga na svetu. Tamo ste da biste podelili sa ljudima veru u Hrista i ne bi trebalo da se plašite ili stidite.

Rimljanima 1:16  “Jer se ne stidim jevanđelja Hristova; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.”

Jedne noći sam propovedao na ulicama i u jednom parku kada sam saznao za nešto što nikada neću zaboraviti. Mladići sa kojima smo razgovarali identifikovali su se sa nekom bandom. Da li su bili članovi bande ili ne, to nismo zasigurno znali. Bilo im je drago što vide da smo bili odlučni u nameri da propovedamo iako je to bilo noću, u parku. Ispričali su nam za neki beli kombi koji povremeno noću dolazi u park i iz kojeg ljudi tada izbace hrišćanske letke kroz prozor, a zatim odu. Jedan od mladića je dodao: “Valjda se tada osećaju bolje.” Da li je moguće da ljudi koji iz kombija izbacuju letke napolje smatraju da izvršavaju veliki zadatak i da time šire jevanđelje? Vaše svedočenje nikada neće biti efikasno ako nije lično i ako nije ispunjeno ljubavlju za sve ljude.

Jedne druge noći u istom parku video sam čoveka koji je bio prošao biciklom po stazi. Obratio sam mu se i on se zaustavio. Pružajući mu ruku primetio sam kako je njegova bila skroz bela, kao prekrivena nekim prahom. Tada sam mu video i lice – njegove oči su bile veoma umorne, a na njegovom nosu je bilo belog praha koji mu je ispadao iz nosa svuda po majici. Tada sam shvatio da je on bio ušmrkao kokain u nos malo pre nego što smo se susreli i da je njegova ruka bila prljava od droge pomešane sa sluzi iz nosa. Ipak, nisam dozvolio da me to spreči da se rukujem sa njim. Rekao sam mu da ga Bog voli, da On brine o ljudima i da želi da podeli svoju poruku spasenja sa njim. Zvao se Čarls.

Bio je spreman da primi Hristovu poruku i te noći se pomolio sa mnom. Uvek ću se sećati tog čoveka sa kokainom na ruci. Viđao sam ga povremeno u našem gradu i on je nosio svoj mali Novi zavet svuda sa sobom.  Kasno jedne noći kada sam propovedao na benzinskoj pumpi, on mi je prišao i upitao: “Sećate li me se?” Rekao sam: “Čarlse, jesi li to ti?” Delovao je vrlo srećno i promenio se tako drastično, da ga skoro nisam mogao prepoznati. Izgledao je kao druga osoba. Bio je tako uzbuđen što sam se setio njegovog imena. Mnogo kasnije saznao sam da je nedugo zatim Čarls umro i tada sam znao da je Gospod  uredio da se te noći sretnem sa njim. Šta bi bilo da one davne noći nisam prihvatio njegovu prljavu ruku u parku? Da li bi Čarls pronašao Hrista? Verujem da je Bog toliko voleo Čarlsa da je poslao svog Sina da umre na krstu za njegove grehe – baš kao i za vaše. Nikada ne obraćajte pažnju na uslove u kojima propovedate. Dopustite Bogu da vas upotrebi kako biste propovedali svim ljudima kojima vas On povede.

Skoro godinu dana nakon Čarlsove smrti propovedao sam i poveo jednu mladu devojku Hristu. Te noći sam mislio da je to samo jedno tipično svedočenje, ali kada sam joj pružio Novi zavet, pogledala je u njega, pa u mene, a zatim rekla: “Moj tata je nosio jednu takvu knjigu godinama i čitao je svakodnevno. Imala je nalepnicu baš kao što je ova.” Pitao sam je za ime njenog oca i ona je rekla: “Čarls”. Zaplakala je kada sam joj rekao da sam upravo ja osoba koja je povela i njenog oca Hristu nekoliko godina ranije. Rekla mi je da je njen tata svuda sa sobom nosio Novi zavet koji sam mu ja bio dao. Rekla mi je da se on nadao da će jednom moći da propoveda sa mnom na ulicama i da se za to pripremao čitajući Novi zavet. Znao sam te noći dok sam odlazio da je Bog uredio ovo posebno veče za Čarlsovu ćerku i mene. Znao sam bez sumnje da je Bog bio zadužen za sve ono što se tada dogodilo.

Barovi i noćni klubovi

Ne preporučujemo da u baru propovedaju oni koji bi mogli doći u iskušenje u takvom okruženju. Čuo sam priče o nekima koji su bili napustili takav život i vratili se propovedanju, a zatim ponovo bili obuzeti grehom. Stoga, ako nameravate da idete u barove, budite sigurni  da ste zaista pozvani u takav vid propovedanja i važno je da niste nedavno napustili takvo okruženje. Ovo je potpuno drugačija vrsta propovedanja i može biti veoma mirna, a ponekad i veoma burna. Dok propovedate u baru, veoma je važno da nikada nijednom rečju nikoga ne osudite. Vaše reči izgovorene u baru često mogu biti pogrešno protumačene i voditi nepotrebnom konfliktu i svađi.

Kada odlazim da svedočim u baru, obično izaberem nekoga čim uđem na vrata i krećem se polako kroz bar, propovedajući jednoj po jednoj osobi. Ukoliko pokušate da se prebrzo krećete kroz bar u želji da sa svakim razgovarate, bićete zamoljeni da odete. Nikada ne naručujem ništa u baru i ne pretvaram se da sam njihova mušterija. Ako podelite previše letaka, bićete takođe zamoljeni da odete. Nikada ne razgovarajte o piću osobe kojoj želite da propovedate ili o razlogu zbog kojeg se ona nalazi u baru. Ja isključivo govorim srcu neke osobe, a na njenim navikama ili problemima.

Poštujte autoritet i privatni posed

Često kada propovedate na javnim mestima susrešćete se sa policajcima koji vas mogu zamoliti da odete. Iako imate pravo da propovedate na javnom mestu, najvažnije je da sarađujete sa policajcima. Nikada se nemojte suprotstaviti policajcu. On se stara o očuvanju mira i opšte bezbednosti. Ako imate konstantni problem sa policijom koja od vas traži da napustite određeno područje, trebalo bi da o tome obavestite lokalnog pastora i prepustite njemu da o tome raspravi sa lokalnim policijskim odredom i reši sve nesporazume.

Da biste bili propovednici, to znači da morate poštovati autoritet i živeti u miru. Sećam se primera rimskog vojnika iz Biblije koji je prihvatio Hristovu poruku, ali i priznavao autoritet svoje vlade.  

Mateja 8
8 I kapetan odgovori i reče: Gospodine! Nisam dostojan da pod krov moj uđeš; nego samo reci reč i ozdraviće sluga moj.
9 Jer i ja sam čovek od vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednome: idi, i on ide; i drugome: dođi, i on dođe, i sluzi svojemu: učini to, i on učini.
10 A kad ču Isus, udivi se i reče onima što idu za njim: zaista vam kažem, ni u Izraelu tolike vere ne nađoh.

Morate uvek sarađivati sa vlasnicima radnji koji vas zamole da ih napustite i onima od autoriteta. Ponekad prisustvo suviše ljudi koji propovedaju u nekom području može stvoriti problem za policiju. Uvek su zabrinuti i kada se na nekom području noću okupi isuviše ljudi.

U svom propovedničkom iskustvu, bio sam zamoljen da napustim svega nekoliko privatnih poslovnih i javnih mesta. Bez izuzetka sam uvek sarađivao. Bio sam zamoljen da napustim mnoge barove i klubove u kojima smo propovedali. Ako isuviše ljudi uđe u bar, to može izazvati nered, ili ako ste isuviše navalentni, bićete zamoljeni da odete. Barovi su privatno vlasništvo i moraćete da sarađujete. U barovima koji se nalaze u ozloglašenim područjima ja obično prethodno zamolim vlasnika za dozvolu i kažem mu šta ću ja tu raditi i često mi on dozvoli da podelim nalepnice i propovedam ljudima, pogotovo ako kažem koliko vremena ću se zadržati.

Jednom sam bio u najozloglašenijem baru u našoj okolini koji se skoro svake noći zatvara zbog tuča i droge. Noći kada smo odlučili  da tamo uđemo sa mnom je na parkingu bilo oko petnaest ljudi koje sam obučavao, ali samo nekoliko nas je odlučilo da uđe. Prišli smo ulazu i čovek iz obezbeđenja nije hteo da nas pusti unutra. Rekao sam mu da moramo ući da bismo govorili ljudima kojima nas je Bog poveo i zamolio sam ga da razgovaram sa menadžerom. Pustio me je unutra i menadžer se složio da uđemo, a zatim izašao napolje i pozvao ostale iz grupe da uđu. Nisam mogao da verujem da je svih petnaest nas pustio da uđemo u bar. Dobili smo petnaest minuta da prenesemo našu poruku gostima i da zatim odemo. Zahvaljujem Bogu za iskustva koja smo tamo videli, jer nam je On dao milost svih prisutnih ljudi. To je bio treći bar u kome sam ikada bio i to je bilo veliko isustvo. Svaka materija koju možete da zamislite se tamo pušila ili pila. Bilo je veoma tužno videti sve te zavisnike. Svi mi smo želeli da te noći dopremo do svih tih ljudi u ime Hrista. Bila nam je potrebna Božija pomoć da tamo uđemo i dan-danas se molimo da životi onih sa kojima smo tada razgovarali ostanu promenjeni. Znajte da će Bog uvek delovati kroz vas i vi ćete iskusiti veliku radost kada vidite rezultate Njegove ruke koja deluje, čak i u životu još nekog sličnog vlasnika bara izgubljenog u veri, kako bi bio pripremljen put da mnogi ljudi priđu Hristu.

Propovedanje na kiši

Nekoliko puta je padala kiša dok smo propovedali na ulicama. Mi ne dopuštamo da nas vremenski uslovi zaustave kada izađemo da propovedamo – mi jednostavno propovedamo gde možemo i idemo svuda gde ima ljudi bez obzira na vreme. Možete povesti svoju grupu u praonicu, na ulice, autobuske stanice, aerodrome, u tržne centre, rekreacione centre, bakalnice. Svako od ovih mesta ima svoje specifične izazove i uzbuđenja. Uočili smo da je najveća “žetva” ljudi za Hrista u siromašnim područjima. Većina siromašnih ljudi je bez nade i retko kada iko brine o njima. Autobuske stanice i praonice su često područja gde nailazimo na siromaštvo i bedu. Ipak, Gospod je uvek delovao gde je bilo potrebno i tako je i danas.

Mateja 9
35 I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po zbornicama njihovim i propovedajući jevanđelje o carstvu i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć među ljudima.
36 A gledajući ljude sažali se, jer bejahu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira.
37 Tada reče učenicima svojim: žetve je mnogo, a poslenika malo.