Šesnaesto poglavlje

Stihovi o spasenju

Stihovi koji slede prikladni su da ih podelite sa onima koji su nedavno prišli Hristu.  

Čovek je stvoren sa mogućnošću da izabere. Kada je Adam zgrešio, svaka osoba rođena od tog momenta nadalje rođena je duhovno mrtva.
Rimljanima 5
12 Zato što kroz jednog čoveka dođe na svet greh i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi zgrešiše.

Uz pomoć jednog čoveka, svi su učinjeni pravednicima.
Rimljanima 5
19 Jar kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednoga biti mnogi pravedni.

Naše spasenje zavisi od našeg poistovećenja sa žrtvom Gospoda Isusa Hrista.
Jevrejima 12
2 Gledajući na načelnika vere i svršitelja Isusa, koji mesto određene sebi radosti pretrplje krst, ne mareći za sramotu i sede s desne strane prestola Božijega.

Hrist je začet Svetim Duhom
Luka 1
35 I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe i sila najvišega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božiji.

Hrist se odrekao božanskih privilegija.
Filipljanima 2
7 Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek.

Satana nema nikakvog uticaja na Isusa.
Jovan 14
30 Već neću mnogo govoriti s vama; jer ide knez ovoga sveta i u meni nema ništa.

Isus je preuzeo naše grehe na sebe.
Druga Korinćanima 5
21 Jer onoga koji ne znadijaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božija u njemu.

On je preuzeo na sebe naše prokletstvo.
Galaćanima 3
13 Hrist je nas iskupio od kletve zakonske postavši za nas kletva, jer je pisano: proklet svaki koji visi na drvetu.

Mi postajemo potpuno nova bića u Hristu.
Druga Korinćanima 5
17 Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade.

Poruka o Hristu
Dela apostolska 13
25 I kad svršivaše Jovan učenje svoje, govoraše: ko mislite da sam ja, nisam ja; nego evo ide za mnom, kome ja nisam dostojan razdrešiti remena na obući njegovoj.
26 Ljudi braćo! Sinovi roda Abramova, i koji se među vama Boga boje! Vama se posla reč ovoga spasenja.
27 Jer oni što žive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznaše ovoga i glasove proročke koji se čitaju svake subote osudivši ga izvršiše.
28 I ne našavši ni jedne krivice smrtne moliše Pilata da ga pogubi.
29 I kad svršiše sve što je pisano za njega, skinuše ga s drveta i metnuše u grob.
30 A Bog uskrse ga iz mrtvih.

Jevrejima 9
12 Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
13 Jer ako krv junčija i jarčija i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
14 A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu živome i istinome?