Kada upoznam ljude na ulicama shvatim da su oni prestali da budu svesni nekih emocija u svojim srcima. Kada ubeđujuća sila Gospoda dotakne srce, tama se podiže i otkriva se istina. Sećam se čoveka po imenu Džef kojeg sam upoznao na autobuskoj stanici. Bog me je poveo da ga pratim i to sam i učinio dok je on odlazio niz ulicu. Ohrabrio sam ga da stane i počeo sam sa njim da delim Hristovu brigu za njegovu dušu. Slušao me je i bio voljan da se pomoli i primi Hrista u svoj život.    

Džef mi se poverio i rekao: “Reči koje ste izgovorili bile su tako istinite i pune svetlosti”. Reči ovog čoveka omogućile su mi da shvatim ono što se dešavalo u njegovom srcu dok sam mu govorio. Nekako je Gospod  iskoristio moje jednostavne reči i ulio ih ovom čoveku u srce, dotakao duboko njegovu dušu i uneo svetlo jevanđelja u njega. Ovaj čovek mi je poverio da je živeo sa prostitutkama i dilerima drogom i da je osećao da to jednom mora da napusti i pobegne od svega. Svi gresi u njegovom životu su bili otkriveni i on je počeo da hoda najboljim putem kojim je znao, ali on i dalje nije imao dublju vezu sa Hristom. Rekao je da je prihvatio posao što je dalje mogao odatle i nastojao da se zaokupi njime kako se ne bi vratio svom nekadašnjem životu.

Džef je pratio svoje srce na najbolji način koji je znao i njegovo srce ga je vodilo ka Hristu celim putem, iako on toga nije bio svestan. Svakog dana Džef je odlazio sve dalje od greha. Onda je jednog dana Gospod uredio da ja sa njim podelim veru u Hrista i pomognem mu da otpočne istinski novi život. Sada Džef ima jedno novo srce – srce koje ga neće izdati, već voditi u večnost sa Hristom. Uvek ću se sećati te noći kada sam otišao na autobusku stanicu. Nalazio sam se u jednom od mojih omiljenih delova grada propovedajući i osećajući da moram da kroz ceo grad pođem do autobuske stanice. Kako je samo moćan Gospod naš koji može da nam usmeri živote ukoliko slušamo naša srca.

Podsetio sam se jednog dela u knjizi Dela apostolska u kome se govori o tome kako su i drugi čuli Reč i čuli Gospoda i da su njihova srca odgovorila na ono što su čuli. Zapamtimo da kada delimo Hrista sa drugima dešava se mnogo više od onoga što očima možemo videti. Sveti Duh tada govori srcima tih ljudi tako intenzivno da će ga oni čuti, da će poznati Hrista, biti spašeni, odbaciti prošlost i odreći se svih svojih grehova.

Dela apostolska 2
37 “A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: šta ćemo činiti, ljudi i braćo?
38 A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grehova; i primićete dar Svetoga Duha. “

Većina nas svakodnevno proživljava određene emotivne aspekte naših srca. Moramo dopustiti Gospodu da preispita naše živote i dozvolimo Mu da otkrije naša srca za svetlost jevanđelja. Gospod stalno govori svojim stvorenjima, ali da li Ga mi čujemo? Kada me je Gospod pozvao, On me je naterao da se obračunam sa određenim stvarima u mom životu. Godinama je on govorio mome srcu o tome šta je potrebno da promenim u svom životu i kako da se obračunam sa ovim oblastima mog života da bih hodao dalje u svom pozivu sa Gospodom na ispravnom putu. To je naš izbor – da pratimo Gospoda od sada pa nadalje i mi moramo biti voljni da se promenimo.

Godinama je Gospod čuvao moj život u nekim od najgorih situacija. Mnogo puta sam preživeo pištolje, noževe i šila za led uperene u mene i mnoge pokušaje pljački, ali me je Gospod svaki put sačuvao. Ne obraćam pažnju na ono što sam video ili što sam doživeo na ulicama. Jednostavno verujem u Njega.  Shvatio sam da  mogu da uživam u životu najviše što je moguće samo ako sam slobodan od straha. Samo Bog može podariti ovakvu veru koju ja imam u Njega. I ja se molim da, ako vas Gospod pozove u ovu vrstu propovedanja, i vi takođe pronađete mir u mnogim nesigurnim okolnostima i poverite Mu vaše živote. Ne smemo se bojati onih kojima treba da pomognemo. I sama Biblija govori o ljubavi koja je u stanju da pobedi naš strah.

1 Jovan 4
18 “U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savršen u ljubavi.”

Moja noćna propovedanja počela su propovedanjima u gradskim parkovima noću. Ovi parkovi su pravi mali gradovi u kojima gotovo žive mnogi zavisnici od droge i mladi pripadnici bandi. U početku, bio sam zabrinut za svoj život kada bi pao mrak. Ukoliko bih obavio dovoljan broj razgovora tokom dana, obično bih prestao sa svedočenjima kada bi pao mrak ili bih se držao dobro osvetljenih ulica i delova grada. Izgleda da je mrak unosio strah u mene, jer tada nisam uživao u slobodi koju sam želeo da imam da bih uspešno propovedao.

Jedne večeri dok sam bio u parku hodao sam naporedo sa jednom osobom izgubljenom u veri i delio sa njom jevanđelje. Dok sam propovedao,  odjednom sam se osetio veoma nelagodno kada sam video da je grupa mladića koja je sebe smatrala bandom počela da nas prati. Što smo dalje odlazili oni su nam se sve više približavali. Pogledao sam ih i zatim se okrenuo nazad, pa ih ponovo pogledao. Završio sam svoje svedočenje i ostao sam – tada sam bio i očigledno u opasnosti. Pomolio sam se i rekao: “Bože, ne mogu da propovedam sa strahom u svom životu. Želim da budem u stanju da vidim srca ljudi.” Odmah potom čuo sam Gospoda koji kaže: “Onda mi daj svoj život i ja ću ukloniti strah.” Jednostavno sam rekao: “Gospode, dajem ti svoj život”. Rekao sam ove reči svim svojim srcem. Neverovatno, ali od te noći nadalje, nikada više nisam osetio strah u svom životu. Od tada hodao sam sam po noći u mnogim najgorim gradovima Amerike i osećao sam se smireno. Svako od nas može umreti svakog trenutka. Verovao sam Bogu više nego samom životu.

Jovan 3
30 “On treba da raste, a ja da se umanjujem.”   

Naš hod sa Bogom po ispravnom putu bi postao veoma jasan ukoliko bismo jednostavno mogli promeniti ugao posmatranja. Većina ljudi ima svoje oči i živote fokusirane na ovaj svet i životne nedaće. Naš život mora biti fokusiran na kraljevstvo Božije. Ovaj život je tako kratak, a nagrade su tako male i besmislene. Samo naš odnos sa Hristom može večno opstati. Pitanje je – na šta ste vi fokusirani?

Mnogi ljudi su me pitali kako oni mogu čuti Gospoda. Najmoćniji i najsigurniji način da čujete Gospoda je u Njegovoj Reči. Reč Božija inspirisana je Bogom i stoga sadrži Njegov glas. Možete čuti Njegov glas čim počnete da čitate Njegovu Reč. Što je više čitate, više ćete i čuti Njegov glas. Ovaj koncept je veoma jednostavan, a opet tako istinit. Uživam sledeći život Hristov kroz jevanđelja iz dana u dan. On je proveo toliko mnogo svog vremena ulivajući svoj život u one koji će Ga jednostavno slediti. On traži one koji će ga slediti i danas. U Bibliji, Isus je jednog dana stao na ulici, video čoveka na drvetu po imenu Zakeja, obratio mu se i rekao: “Zakeja, siđi odmah dole, jer danas moram obitavati u tvojoj kući.” Provodio je vreme sa ljudima i propovedao im bez obzira na njihovo bogatstvo ili status. Isus je i danas živ i pruža svoju ruku izgubljenima kada je i vi pružate. Budite sledbenik Isusa Hrista i poslušajte njegov glas!

Jovan 10
27 “Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.”

Vreme je da svi mi počnemo da slušamo Bibliju. Mnogi hrišćani će ići od crkve do crkve da bi čuli Boga, a On je zapravo sve vreme uz njih. Moramo slušati glas Božiji da bismo mogli stalno da ga čujemo. Adam i Eva su čuli Božiji glas, ali ga nisu poslušali. U početku, čovek je imao sposobnost da čuje Boga. Adam je hodao sa Bogom. Ali, kako je greh sve više obuzimao čovekovo srce, ono ga je vuklo dalje od Boga. Kada su Adam i Eva zgrešili, oni su i dalje mogli čuti Gospoda.

Postanje 3
8 “I začuše glas Gospodina Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospodina Boga među drvećem u vrtu.”

Iako su Adam i Eva čuli Boga, oni ga nisu tražili. Njihova srca su već bila prepuna greha. Oni su bili veoma slični onima kojima propovedamo na ulicama. Oni hodaju tako duboko u grehu, da ignorišu obraćanje Božije. Samo susret sa ubeđujućom silom Gospoda otkriće njihove grehe i dozvoliti im da čuju Gospoda. Božija je želja uvek da svoja stvorenja vrati k sebi.

Mojsije je čuo Boga i Bog je kroz njega usmerio puteve mnogih. On je uživao svakodnevno u prijateljstvu sa Bogom. Drugi koji su sledili Mojsija nisu poštovali Boga i želeli su da se vrate u Egipat. Iako je Gospod govorio kroz Mojsija, ljudi ga nisu čuli. Gospodova je volja da govori lično svakom svom stvorenju. Moramo sami sebi omogućiti da ga čujemo.

Jovan 5
37 “I otac koji me posla sam svedoči za mene. Ni glasa njegova kad čuste, ni lica njegova kad videste.
38 I reči njegove nemate u sebi da stoji; jer vi ne verujete onome koga on posla.
39 Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni; i ona svedoče za mene.”

Koliko mnogo puta tražimo da čujemo savet od Boga u teškim vremenima tragedija ili problema? Moramo se pripremiti da čujemo Boga i održimo našu vezu sa Njim. Ne bismo trebali odbaciti naša srca, jer jednoga dana moći ćemo da  spoznamo da više nema greha u našim životima. Kada prihvatimo poraz  i greh u našim životima, mi napuštamo naš odnos sa Bogom. Ali uvek ima nade. Nikada ne ignorišite strašna upozorenja koja vam se dogode u životu. Počnite da hodate bliže Gospodu i slušate Njegov glas u Bibliji i u vašim srcima i životu. Bog je napravio izbor za vas da uživate u slobodi. Za to je postojala cena i On  je poslao svog Sina da plati cenu za sve naše grehe, pa i za tvoje. Stoga svi vi treba da se odreknete sebe, uzmete svoj krst i sledite Ga.

Mateja 16
24 “Tada Isus reče učenicima svojim: ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe, i uzme krst svoj, i ide za mnom.
25 Jer ko hoće svoju dušu da sačuva, izgubiće je; a ako ko izgubi dušu svoju mene radi, naći će je”.

Pozivam vas da hodate bliže Bogu i On će hodati bliže vama. Slušajte njegov glas svakoga dana u Bibliji. Ono u čemu ja zaista uživam jeste uteha u saznanju da Gospod uvek sluša moje molitve i misli koje mu upućujem.