Kada pomislim na propovedanje na ulicama, pomislim i na to koliko je ono danas isto kao u vreme kada je Hrist to činio. Dok čitam Novi Zavet, mogu u raznim stihovima da pročitam o tome kako je Hrist hodao među ljudima šireći veru. On je hodao ulicama mnogih gradova i posećivao kuću po kuću. Čak je i Njegova smrt bila javna, jer je umro raspet na krstu na jednom brdu iznad grada. Nakon što sam proveo toliko vremena na ulicama u širenju vere u Hrista među ljudima, jevanđelja danas imaju veći značaj za mene. Oduševljava me kada vidim da je u jevanđeljima Hrist predstavljen kao osoba koja je propovedala na ulicama grada u kojem je živela dok je hodala među svojim sunarodnicima.

Luka 15
2  I vikahu na njega farizeji i književnici govoreći: ovaj prima grešnike i jede sa njima.

Isus je živeo među svojim sunarodnicima i delio je svoj život i veru sa njima. Plakao je sa njima; dodirivao je njihova srca saosećanjem i izlečenjem njihovih patnji; pružao je ruku da podeli svoju ljubav sa svojim sunarodnicima. Mi moramo činiti isto i biti voljni da dopustimo Njegovoj ljubavi za sve ljude da kroz nas dopre do njih.

Moja je nada i moj je poziv da sledim vođstvo Hristovo kada izlazim na ulice da podelim Njegovo svedočanstvo sa svim ljudima. Imam toliko uspomena na ljude koje sam sreo na ulicama. Mnogi od njih su bili bez nade i bez Hrista. Sećam se jednog popodneva kada sam u Tulsi, u Oklahomi, stajao sa svojom grupom na pločniku ispred prodavnice, gde smo delili veru u Hrista sa ljudima koji su tuda prolazili. Mnogi su prišli Hristu tog dana, jer smo razgovarali sa svakim od njih. Jedan čovek koji je izgledao kao beskućnik mi je prišao posle izvesnog vremena. Do tada je sedeo na ivici pločnika sa druge strane ulice na parkingu i posmatrao me kako propovedam. Imao je neki stari ruksak i bio je jednostavno odeven. Prišao mi je i rekao: “Je li sad red na mene?” Bio sam obuzet saosećanjem za ovog čoveka. Srce mi se slomilo kada sam čuo njegove reči. Bila mi je čast da mu pomognem. Rekao mi je da je zavisnik od kokaina i da želi da se toga oslobodi. Bio je na putu ka svom skloništu gde će provesti noć kada me je ugledao kako propovedam drugim ljudima. Svu svoju imovinu nosio je u ruksaku na leđima. Tog dana je prišao Hristu i Gospod ga je oslobodio njegove zavisnosti.  Sama činjenica da sam se tamo baš tada našao i dobio priliku da mi se ovaj čovek obrati dirnula mi je dušu. Zahvaljujem Gospodu na mogućnosti da propovedam mnogim ljudima. Uvek ću se sećati ovog čoveka koji je pronašao nadu na ulicama Tulse. Sva slava Gospodu!

Luka 15
7 Kažem Vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, nego li za devedeset devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

Toliko mnogo puta ljudi nisu u stanju da vide jednostavne stvari koje Bog želi da ostvari. Osećam da Bog očekuje od nas da se krećemo među ljudima i pronosimo Njegovu veru. Za to očigledno nije potrebno mnogo, kada je On mene iskoristio da propovedam tom beskućniku. Osećao sam se tako nedoraslim da dam pravi odgovor kada me je ovaj čovek upitao da li je red na njega. Srce ovog čoveka je bilo toliko puno vere, a ja sam se tada pitao da li će ga Gospod osloboditi njegove zavisnosti od kokaina. Ja sam bio taj koji je morao da  uspostavi čvršću vezu sa Onim koji je oslobođenje i spasenje doneo ovom čoveku. Stajao sam usred čuda vere kada je ovaj beskućnik bio oslobođen od posledica svog greha. Shvatio sam da je Bogu toga dana bio potreban samo neko ko će se jednostavno pomoliti, da bi On izvršio svoju volju u srcu ovog čoveka.

Podsetio sam se primera iz jevanđelja i čoveka koji se nalazio na neobičnom mestu kada je Hrist prošao pored njega. Njegovo ime je bilo Zakeja i on je bio sakupljač poreza. Zakeja se nalazio na drvetu kada je Hrist prošao pored njega. Hrist ga je primetio i rekao mu da bi došao kod njega kući. U ovom delu možemo uočiti lično propovedanje Hristovo.

Luka 19
1 I kad uđe u Jeriho i prolazaše krozanj,
2 I gle čovek po imenu Zakeja, koji beše starešina carinički, i beše bogat 
3 I iskaše da vidi Isusa da ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše maloga rasta;
4 I protrčavši napred, pope se na dud da ga vidi; jer mu je onuda trebalo proći.
5 I kad dođe Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reče mu: “Zakeja! Siđi brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.
6 I siđe brzo; i primi ga radujući se.
7 I svi kad videše, vikahu na njega govoreći da grešnome čoveku dođe u kuću.

U sedmom stihu vidimo da je Hrist bio kritikovan jer je bio u kući kodgrešnika. Ljudi se nisu osetili ugroženima od Hrista samog, već od onoga šta je Bog činio. I vi ćete možda iskusiti progon od strane religioznih kao što sam ga i ja iskusio nekoliko puta. Naš odgovor takvima uvek mora poteći iz srca. Iznenađen sam kada čujem da me ljudi pitaju zašto propovedam na ulicama. Neki govore da to ne donosi nikakvo dobro što vodim ljude ka Hristu na ulici. Neki govore da taj doživljaj kod ljudi neće potrajati i da oni nikada kasnije neće otići u crkvu. Ja odgovaram da me je Bog poslao da propovedam među Njegovim stvorenjima i ja moram ići i propovedati im. Svi mi moramo biti voljni da ponesemo poruku Hristovu i van crkve, svuda tamo gde su ljudi.

Rimljanima 10
14 Kako će dakle prizvati koga ne verovaše? A kako će verovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovednika?
15 A kako će propovedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!

Hrist želi da bude među svojim narodom i traži one koji će ići u Njegovo ime. Hoćete li ići i vi?

Hrist je pozvao mnoge ljude tokom svog života na zemlji i ulio je svoj Život i veru u njih. Njegova nada je bila da ostavi iza sebe propovednike koji će Njegovu poruku deliti sa ovim svetom i posle Njega. Oni koje je izabrao prve bili su jednostavni ribari na obali. Kako je hodao dalje, pozvao je i ostale da pronesu njegovu poruku. Novi Zavet naziva one koji su prihvatili njegov poziv Apostolima. Hrist je izabrao obične ljude, kao što ste vi i ja. Ono što ih je učinilo drugačijima od drugih jeste vreme koje su proveli sa Njim i njihov izbor da Ga slede.

Mateja 4
18 I idući pokraj mora Galilejskog  vide dva brata, Simuna koji se zove Petar i Andriju brata njegovog, gde meću mreže u more, jer bejahu ribari.
19 I reče im: hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudskim.
20 A oni taj čas ostaviše mreže i za njim odoše. 

Petar i Andreja su bili prvi koje je Hrist pozvao da ga slede. Poruka da ga prate je bio uslov da prime Njegovu ljubav i veru. Mi isto tako moramo biti sledbenici Hristovi. Da bismo osetili i primili njegovu ljubav, moramo prvo iskusiti Njegovu veru. Ovi prvi apostoli takođe su mogli očekivati od Hrista i dalje poučavanje u veri, jer je on rekao: “I učiniću vas lovcima ljudskim.” Osećam da ovaj deo govori o tome da, ako bi Ga oni sledili, On bi ih naučio ličnom evanđelizmu i propovedanju. Nema sumnje da je lični evanđelizam način na koji je Hrist očekivao da se njegova poruka širi po svetu. Vidimo i iz narednih stihova iz jevanđelja da je Hristov poziv Pavlu njega vodio da propoveda svim ljudima. I mi moramo biti voljni da prihvatimo isti takav poziv.

Dela apostolska 20
18 I kad dođoše k njemu, reče im: “Vi znate od prvoga dana kad dođoh u Aziju kako s vama jednako bih
19 Služeći Gospodu sa svakom poniznošću i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Židova koji mi radiše o glavi
20 Kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas naučim pred narodom i po kućama.

Sećam se jedne noći kada se Hrist zasigurno nalazio među nama. Moja supruga i ja pošli smo na izlet sa više od dvadesetoro drugih hrišćana. Posebno sam uživao u pauzama koje smo pravili u putu. Svaki put kada bismo stali, imao sam novu mogućnost da povedem nekoga ka Hristu. Bilo je predivno posmatrati kako Bog menja živote ljudi u svakom gradu u kojem smo stali. Neki kažu da je “žetva” ovde, a neki kažu da je tamo. Ja kažem da su “žetvena polja” ceo svet i da je vreme “žetve”. Ljudi celog sveta čekaju na nekoga da podeli veru u Hrista sa njima i omogući im da osete ljubav Božiju kroz njega.

Jovan 4
34 A on im reče: jer je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da završim njegov posao.
35 Ne kažete li vi da su još četiri meseca, pa će žetva prispeti? Eto velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako su već žute za žetvu.

Naš autobus se zaustavio kod prodavnice na jednoj benzinskoj pumpi. Moja supruga i ja smo razgovarali sa prodavcem, a čovek iza nas je bio nepristojan prema nama i psovao nas. Nagnuo se gledajući u supruzinu tašnu kada je ona izvadila novčanik da plati namirnice. Smejao se natpisu “Propovednička služba ‘Milosrdne ulice’ ” na mojoj majici, rugao se i govorio “Morate da kupite moje pivo.” Sa svetovnog stanovišta, ovaj čovek je bio bezvredan. Ipak, Bog je video u njemu nešto drugo. Gospod me je prosto prisilio da sačekam ovog čoveka napolju i razgovaram sa njim. Osetio sam sažaljenje prema njegovoj duši, pre nego bes zbog njegove nepristojnosti.

Jovan 3
16 Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji veruje ne pogine, nego da ima život večni.

Kada sam izašao napolje, prijatelj tog čoveka se izvinio zbog njegovog ponašanja prema nama. Pitao sam ga da li je on spašen i on je rekao da jeste. Tada je čovek koji je bio neprijatan prema nama izašao iz radnje. Prišao sam mu, prebacio ruku preko njegovih leđa i rekao mu da ga Bog voli i da mi je stalo do njega. U tom momentu on je osetio Božiju ljubav koju je Bog i želeo da on oseti. Počeo sam da delim veru u Gospoda sa njim i on je rekao da nije hrišćanin i da bi, kako je rekao, otišao u pakao da je umro te noći. Osetio sam da je Gospod već pripremio srce ovog čoveka i on je izgledao dirnut Svetim Duhom i pre nego što se pomolio da primi Hrista. Kada smo se zajedno pomolili da ovaj čovek primi Hrista, nastavili smo da se molimo i on je odbio Satanu i sve druge stvari koje su ga držale pod njegovim uticajem.

Kada je otvorio oči, posmatrao je sve stvari oko sebe drugačijim očima. Prihvatio je Hrista kao svog Spasitelja i bio je oslobođen svoje prošlosti. Kako sam hteo da krenem, pokušao sam da spustim svoju ruku sa njegovih leđa, ali on ju je uhvatio ne želeći da odem.

Potpuno se promenio i izgledao je kao sasvim druga osoba. Dok je držao moju ruku, govorio je o sebi i pitao se šta da radi od sada u životu i šta da radi sa pivom koje je držao na parkingu iza benzinske pumpe. I dalje nije želeo da odem. Stavio sam drugu ruku na njegovo srce i rekao: “Dopusti mi da se pomolim za tebe”. Molio sam se da ga Bog i dalje drži blizu sebe i da ga još više oslobodi njegove prošlosti. Božije prisustvo je bilo toliko stvarno i izgledalo je da ga je ponovo dotaklo. Čovek je pustio moju ruku i sada držao onu drugu koja mu je bila na srcu. Rekao je da se nikada ranije nije tako osećao. Po prvi put u životu stajao je okružen Božijim prisustvom. I on je to znao. Nastavio je da drži moju ruku na svom srcu dok smo obojica stajali okruženi Božijim prisustvom. 

U autobus su se već svi bili vratili i svi u njemu su posmatrali kako me je ovaj čovek držao. On je plakao i govorio: “Ne smete da odete. Ne smete da odete.” Pitao me je koliko daleko idemo i kada ću se vratiti i još mnogo drugih pitanja. Objasnio sam mu da je ono što je on osetio bilo prisustvo Svetog duha, da ga On voli i da će biti sa njim stalno. Dao sam mu Bibliju i rekao da će sve o Gospodu pronaći u Bibliji. Pitao me je “Šta ako ja to ne budem razumeo?” Odgovorio sam mu: “Možeš otići u crkvu i neko će ti pomoći”, a on je rekao “Ne znam gde da odem”. Obratio sam se njegovom prijatelju koji se izvinio u njegovo ime i zamolio ga da mu pomogne da ode u crkvu i pronađe nekoga ko će mu pomoći da razume Bibliju. Mladić je samo kratko rekao: “Hoću! Hoću!” Izgleda da je čak i njegov prijatelj bio dotaknut svime što je Bog tada učinio na parkingu benzinske pumpe.

Bilo mi je veoma teško da sklonim svoju ruku i ostavim ovog čoveka. Hodao je uz mene prateći me do autobusa i stezao me za majicu. Nikada neću zaboraviti taj trenutak. On je osećao Božiju ljubav. Toliko mnogo ljudi na ovom svetu nikada neće spoznati mir i prisustvo Božije ukoliko mi ne pružimo naše ruke i srca k njima.

Isus nije došao da spasi ceo svet sam dok je hodao na Zemlji. On je ovde došao da bi započeo svoj plan evanđelizma na Zemlji. Ulio je svoj život u nekoliko ljudi da bi oni kasnije mogli uliti svoje živote u mnoge. Kada su propovedanja naše grupe počela na ulicama našeg rodnog grada, stalno sam izlazio iz kola i propovedao skoro svakome koga bih video i u tim danima mnogo je ljudi prišlo Hristu. Često sam se vraćao na određeno mesto i privodio mnoge druge ljude Hristu. Tada mi je Gospod govorio da želi da svoju crkvu izvedem na ulice. Za nekoliko nedelja obučio sam više od četrdeset ljudi iz moje crkve i odveo ih na isto mesto na ulici. Sa više propovednika na ulici, bilo je više spasenih ljudi. Pomislio sam da je to moj jedini zadatak i tada mi se Gospod ponovo obratio. Rekao mi je: “Želim da poučavaš u drugim crkvama”.

Nakon nekoliko dana jedna crkva, koja je saznala za naš rad, nas je kontaktirala i ja sam ih izveo na ulice. Tokom nekoliko meseci već je bilo više od četiri stotine ljudi koje smo spasili i mi smo bili zakucali na skoro sva vrata našeg grada. Jedna po jedna crkva su me kontaktirale i mi smo obučili mnogo Hristovih propovednika. Još jednom sam pomislio da je ovo bio moj jedini poziv.

Gospod mi se još jednom obratio i rekao: “Pozivam te u svet”. Po prvi put nisam znao šta da radim. Ovaj poziv kojeg sam primio nadrastao je moje mogućnosti. Tokom perioda od nekoliko godina priveo sam hiljade ljudi Hristu i obučio stotine da propovedaju. Izgleda da jednostavno nisam mogao sprovesti u delo sledeći korak na koji me je Gospod pozivao. Tada sam primio poziv od mog prijatelja Artura Blesita, čoveka koji je proneo veru po celom svetu i među svim nacijama. Poverio mi je da mu se obratio Gospod. Želeo je da postavim svoju obuku propovedanja na Internet i poučim ceo svet evanđelizmu. Znao sam da je to bilo to. To je bilo upravo ono što je Gospod od mene želeo da uradim. Nekoliko puta do tada sam pomislio da bih to trebao da uradim, ali sam želeo da lično širim svoja učenja u crkvama. Izgleda da je moj lični ponos nadvladao moju poslušnost Bogu da Njegovu poruku pronesem kroz svet. Imao sam mogućnost i znanje da postavim ova učenja na Internet, ali ja nisam poslušao poziv. Hvala Bogu na prijateljima hrišćanima koji nam pomažu duž našeg životnog puta. Postavio sam svoju propovedničku obuku na Internet i hiljade ljudi su uskoro bili obučeni da podele veru u Hrista sa svim ljudima u svim situacijama. Sada mogu jasno da vidim kako je Hrist propovedao kroz obuku ljudi i dok ih je obučavao on je dodirnuo srca onih koji su usput bili izgubljeni u veri.

Duž celog mog životnog puta Hrist me je učio evanđelizmu i ukazivao mi na Njegov plan kako da privodim druge veri!