Priprema

Način na koji prilazite nekome na ulici može često biti najvažniji deo propovedanja. Kada je Isus Hrist prilazio nekome, on to nije činio sa nekom velikom preciznošću niti je pokušavao da impresionira. On je prilazio sa neizmernom ljubavlju i prijateljstvom prema osobi koja je tada bila preplavljena osećanjima koje nikada ranije nije osetila. Ljudi kojima je On propovedao iskusili su natprirodni osećaj Boga koji je govorio kroz Njega. Kao što možemo videti u donjem pasusu, Isus nam je rekao kako se On spremao da propoveda drugima. On je sam bio očišćen od greha da bi i drugi kroz Njega primili očišćenje. Molio se da drugi poveruju u Njega kroz Reč. On je zamolio Oca da i drugima da isti onakav odnos kakav je On sam imao sa Njim. On je delio Njegovu slavu i želeo je da je svi imaju. Ovo je stav koji je potrebno da imamo kada prilazimo nekome. Treba da želimo da im prikažemo sve ono što im Bog pruža u nadi da će oni posvetiti svoje živote  Bogu. Da, pripreme za prilaženje počinju od nas samih - kada provodimo vreme u molitvi i  očišćenju od grehova. Pripremite vaše srce i vaše živote kako biste dopustili Svetom Duhu da kroz vas uđe u tuđa srca. Zapamtite da je vaše propovedanje odraz vašeg života sa Bogom. Spremite se da propovedate tako što ćete provesti određeno vreme u pripremi za to.

Jovan 17
17 Osveti ih istinom svojom: Reč je tvoja istina.
18 Kao što si ti mene poslao u svet i ja njih poslah u svet.
19 Ja posvećujem sebe za njih, da i oni budu osvećeni istinom.
20 Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji me uzveruju njihove reči radi.
21 Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi: da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me ti poslao.
22 I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao mi što smo jedno.
23 Ja u njima i ti u meni: da budu sa svime jedno, i da pozna svet da si me ti poslao i da si imao ljubav k njima kao i k meni ljubav što si imao.
24 Oče! Hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao, jer si imao ljubav k meni pre postanja sveta.
25 Oče pravedni! Svet tebe ne pozna, a ja te poznah, i ovi poznaše da si me ti poslao.
26 I pokazah im ime tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.

 Prilaženje na ulici

Propovedanje na ulicama i na javnim mestima moj je omiljeni metod propovedanja. Često se iznenadim kada vidim kako pojedinci brzo prihvataju Isusa Hrista kao svog Gospoda upravo na pločnicima ulica. Kada priđem nekome, uvek imam nešto u ruci da mu dam. Ako pokušate da ljude zaustavite na ulici samo im govoreći nešto, teško ćete zadobiti njihovu pažnju. Ovo je zaista tako, pogotovo na terminalima aerodroma i drugim prometnim javnim mestima. Ljudi će izgledati užurbano i proći će pored vas.

Uočio sam da je neophodno da imam bar neku hrišćansku nalepnicu da im dam. Ipak, nemojte dozvoliti da takav materijal bude zamena za propovedanje Reči Gospodnje. Zapamtite da je neki štampani pamflet ili nalepnica samo sredstvo kojim ćete ostvariti kontakt. Mi treba da budemo propovednici i da se ne oslanjamo na materijal. Ako koristite samo njega, ljudi neće biti dovoljno zainteresovani, jer ima mnogo drugih grupa, kao što su razne sekte ili političke grupe koje dele raznovrsne pamflete i letke. Ipak, izgleda da nalepnica uvek zaokupi njihovu pažnju. Dok je drže u ruci, oni počnu da čitaju šta je na njoj napisano i zaustave se da vas saslušaju.  Na prometnim mestima nalepnica će takođe služiti i da lakše prepoznate ljude kojima ste se već obratili. Trebalo bi da zalepite jednu takvu nalepnicu na vašu odeću kako biste bili primer osobe koja je nosi. Ponekad im pružim već odlepljenu nalepnicu i tada im je lakše da je zalepe na sebe nego da je nose u ruci ili stave u džep. Ponekad ljudi na ulicama vide te nalepnice i sami mi prilaze da bi i oni dobili jednu. Mnogo puta oni momentalno prihvate Isusa Hrista kao svog spasitelja ili Mu posvete svoj život nakon što dođu po nalepnicu. Kada im pružam nalepnicu, ja im kažem: “Izvolite Isusovu nalepnicu”. Viđao sam druge koji propovedaju kako pitaju: “Da li želite Isusovu nalepnicu?” Kada tako nekoga pitaju, oni obično odgovore sa “Ne”. Kada kažete “Izvolite  nalepnicu” ljudi pružaju ruku i uzimaju je. Reči koje biramo da izgovorimo u našem prilaženju nekome su veoma važne.

Kada zaustavim nekoga dajući mu nalepnicu ili lepeći je na njihovu odeću, nastavljam sa propovedanjem. Mogu započeti uobičajenu konverzaciju o vremenu ili njihovoj deci, ako oni ne izgledaju suviše užurbano. Dopuštam Svetom Duhu da me vodi u tim trenucima kako bih bio siguran da će im se On obratiti i govoriti ono što im je potrebno. Zaista, On zna njihova srca i pomoći će vam da propovedate. Poverite Mu vođstvo dok vi govorite ljudima. Veoma je važno da gledate direktno u oči ljudi kojima govorite sa osmehom, predstavite im se i kažete im zbog čega ste na ulici ili zašto ste pokucali na njihova vrata. Ja kažem: “Zdravo, ja sam Riki, i ja danas propovedam na ulicama. Kako se Vi zovete? Da li ste Vi hrišćanin?” Dok se predstavljam, ja im uvek pružam ruku i toplo se rukujem sa njima. Nemojte se iznenaditi ako u tim trenucima neki ljudi počnu da plaču zbog ubeđujuće sile Gospodnje koja počinje da deluje u njihovim srcima. Mnogo puta sam se uverio da Sveti Duh priprema nečije srce na tako moćan način da se oni momentalno uveravaju u moje propovedanje. Dok nastavljam sa propovedanjem, pitam ih uvek isto pitanje nakon što smo se rukovali. Pitam: “Da ste umrli večeras, da li biste nesumnjivo bili sigurni da biste otišli u raj?” Ponekog pitam: “Da li živite za Gospoda?” Ovo jednostavno pitanje stvara veoma dobre rezultate. Iako neko može najpre reći da jeste hrišćanin, mnogi shvate da greše tek kada ih upitam da li oni žive za Boga. U tom trenutku ja ih pitam da li bi želeli da se vrate Hristu. Uočićete i vi da mnogi pozitivno reaguju na ovaj jednostavan metod propovedanja.

U početku mi je bilo teško da priđem većoj grupi ljudi. Brinuo sam se da mogu biti osramoćen njihovom reakcijom. Ipak, nakon što sam proveo veoma mnogo vremena na ulicama, video sam kako je Sveti Duh mnogo puta spasio više ljudi u isto vreme. Ne dozvolite da strah utiče na vaše propovedanje. Kada osetim da Sveti Duh kaže da je nastupio pravi momenat, ja kažem: “Hajde da se sada uhvatimo za ruke. Vodiću vas u molitvi da primite Isusa Hrista kao svog Gospoda”. Zatim, dok ih uzimam za ruku, kažem: “Budite hrabri, učinite to sada!” Video sam čak i članove bandi kako me hvataju za ruku kako bi primili Hrista. Ne očekujte negativnu reakciju. Takođe, dok prilazite, nemojte se osvrtati na nečiju odeću ili postupke. Ako dozvolimo da način na koji ljudi izgledaju ili se ponašaju utiče na naše propovedanje, tada pokušavamo da nastupimo sami, a ne vođeni Svetim Duhom. Dopustite da Isus Hrist izrazi samilost za ovaj svet i govori kroz vas beskućnicima, siromašnima i svima koji vam se nađu na putu. Dok dopuštate da Božija ljubav upravlja vašim srcem, i vi ćete takođe biti blagosloveni. Bog voli sve ljude i želi da im se obrati preko vas. 

Jovan 3
16 Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao da ni jedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni.

Nakon što sam proveo toliko vremena na ulicama, prijatno mi je da razgovaram sa bilo kim. Odbijanje ili neprijatno ponašanje prema meni me ne pogađa. Jednostavno nastavljam dalje niz ulicu do sledeće osobe u očekivanju da će Ga bar jedna osoba poznati toga dana. Predivno je videti kada neko prilazi Isusu Hristu. Da, video sam članove bandi kako Mu prilaze, baš kao i narkomani, beskućnici, osuđenici upravo izašli iz zatvora, doktori, poslovni ljudi, mladi. 

Mateja 25
35 Jer ogladnih, i dadoste mi da jedem;ožednih, i napojiste me; gost bejah, i primiste me;
36 Go bejah, i odenuste me; bolestan bejah, obiđoste me; u tamnici bejah, i dođoste k meni.
37 Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospodine! Kad te vidosmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?
38 Kad li te videsmo gosta, i primismo? Ili gola, i odenusmo?
39 Kad li te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k tebi?
40 I odgovarajući car reći će im: zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste.

Zapamtite da ne prilazite mlađoj deci bez prisustva njihovih roditelja. Priđite njihovim roditeljima i zamolite za dozvolu da njihovoj deci date nalepnice. Ovo je veoma važno da zapamtite u današnjem društvu. Vaše postupke roditelji ili drugi koji posmatraju sa strane mogu brzo pogrešno protumačiti. 

Priđite ljudima na ulici sa hrabrošću i milošću prema svima. Dopustite da vas Sveti Duh iskoristi da povedete druge Gospodu Isusu Hristu. Ako priđete drugima nakon što ste prvo proveli određeno vreme u molitvi i pripremi, na ulicama ćete promeniti mnogo života.

Propovedanje od vrata do vrata

Crkva bi trebalo da se usredsredi na evanđelizam “od vrata do vrata”. Crkva je, kako piše u knjizi Dela apostolska, propovedala na ulicama, kao što možemo videti u donjem citatu.

Dela apostolska 5
42 A svaki dan u crkvi i po kućama ne prestajahu učiti i propovedati evanđelje o Isusu Hristu.

Trebalo bi da zapamtite da oni kojima propovedamo idući od vrata do vrata možda nikada nisu bili u crkvi. Neki su možda jednom bili u crkvi, bili povređeni i odlučili da se u nju više nikada ne vrate. Neki možda nikada nisu ni imali priliku da prime Isusa Hrista kao njihovog Gospoda. Imajući sve ovo u vidu, trebalo bi da propovedate sa stavom razumevanja dok prilazite nečijim vratima i budete spremni na svaku reakciju. Veoma često vidim vrlo snažne reakcije kada idem od vrata do vrata. Video sam kako čitave porodice prilaze Gospodu nakon što sam bio pozvan da uđem, dok mi nekad samo zalupe vrata. Vaši napori će dati rezultate i mnogi će biti spašeni ako pokucate na dovoljan broj vrata.

Evanđelizam “od vrata do vrata” ja shvatam kao način da upoznam prijatelje koje do tada nikada nisam upoznao. Jednostavno tiho šetam niz ulicu moleći se Svetom Duhu da ide ispred mene. Priđem vratima i pozvonim, a zatim se udaljim nekoliko koraka kako bi me oni unutra mogli dobro videti kroz špijunku. Odmicanje od samih vrata čini osobu koja će otvoriti manje uplašenom. Ako stojite tik do vrata, izazvaćete strah, umesto da propovedate o Isusu Hristu. Kada otvore, recite im zašto ste došli. Ja obično kažem: “Zdravo, ja sam Riki iz lokalne crkve i posećujem sve porodice u ovoj parohiji. Izvolite nalepnicu. Ako imate dece, mogu li da Vam dam još nalepnica?” Često primetim da li ima dece u kući po biciklima, dečijim penjalicama u dvorištu, nalepnicama na prozorima njihovih soba i zvucima koji dopiru. Obratite pažnju na to da ja nikada ne kažem naziv crkve. Ukoliko kažete naziv crkve, to može momentalno prekinuti vaše propovedanje toj osobi. Kada im date nalepnice, oni će ih uzeti i gledati u njih. Dok ih gledaju, pitajte ih da li odlaze u crkvu. Ovde obratite posebnu pažnju. Ukoliko osetite bilo kakvo odugovlačenje u odgovoru ili reakciji, brzo ćete znati kakvo je stanje u njihovim srcima. Nekada mi ljudi kažu da posećuju neku crkvu, ali su zapravo tamo otišli samo jednom pre mnogo godina. Ovo možete saznati ako ih pitate da li redovno posećuju crkvu. Nekad će vam reći i ime crkve, ali su oni ipak jednako izgubljeni kao i bilo ko drugi koga ćete sresti. Nakon razgovora o crkvi, ja im postavim pitanje. Kažem: ”Da ste umrli večeras, da li biste nesumnjivo verovali da ćete otići u raj?” Budite spremni da ih povedete Gospodu dok Sveti Duh u tim trenucima priprema njihova srca.

Ako vam i posle svih pokušaja neko kaže da nije zainteresovan, recite “Dozvolite mi, molim vas, da Vam dam ovaj pamflet.” Možete ih pitati i da li možete navratiti neki drugi put. Uvek je bolje da makar unesete materijal o jevanđelju u njihov dom ili da imate priliku da im se ponovo obratite, nego da jednostavno dobijete negativan odgovor. Obavezno u pamfletu naglasite vreme održavanja službe u vašoj crkvi i pozovite ih da dođu i prisustvuju. Nekim ljudima će biti prijatnije da dođu u crkvu, nego da se mole sa vama na svom kućnom pragu. Ja ne ostavljam materijal o jevanđelju ako mi niko ne otvori vrata. Uvek želim da ga nekome lično dam.

Ako vas pozovu da uđete unutra i osoba je suprotnog pola, budite uvek sigurni da je još neko u kući pre nego što prihvatite poziv da uđete. Kada ste pozvani unutra, često se dogodi da bar neko ili čak više njih bude spašeno. Nemojte se zaustaviti na dobrodošlici i obavezno ih pozovite da poznaju Isusa Hrista ubrzo nakon što uđete. Često će vam, ako predugo čekate, nešto skrenuti pažnju i izgubićete priliku da propovedate. Ako je tamo cela porodica, pitajte sve prisutne ono važno pitanje u isto vreme. Možda ćete se iznenaditi da će svi prići Gospodu. Kada ste u nečijem domu, ako oni puše ili je televizor ili radio uključen, ignorišite to. Propovedajte u okruženju koje ste zatekli. Nikada nećete imati savršenu priliku da propovedate, a vaši napori da je stvorite mogu razljutiti ili uznemiriti ljude.

Restorani brze hrane za vozače

Jeste li ikada videli da neko priđe Gospodu za deset sekundi? Videćete kada propovedate u restoranima brze hrane. Moraćete brzo da se snalazite, jer nemate puno vremena da predstavite jevanđelje. Molitva i vođenje od strane Svetog Duha zaista su ključni u vođenju nekoga Gospodu u restoranu brze hrane za vozače. Jednom sam propovedao devojci u takvom restoranu dok se nalazila preko puta mog prozora i dodavala mi hranu. Kada sam bio spreman da pođem, pitao sam je da li ide u crkvu. Primetio sam da okleva nekoliko trenutaka sa odgovorom. Uz široki osmeh sam joj rekao: “Dođi ovamo”. Prišla je mojim vratima od kola, a ja sam joj pružio ruku i rekao: “Samo me uhvati za ruku i primi Hrista ovog časa”. Ona je to i učinila i kroz nekoliko sekundi je bila spašena. Moji napori bili su odgovor na molitve njene majke. Pitao sam je da li je nekada bila u crkvi i ona mi je rekla da ju je njena majka pozivala dugo vremena i da će ona, nakon našeg susreta, svakako otići na narednu službu. Bila je veoma uzbuđena što je primila Hrista. Jedna koleginica evanđelista je bila sa mnom u kombiju i kada je to videla, nije mogla da veruje koliko je lako nekoga povesti Gospodu. Nedeljama kasnije ponovo sam se sreo sa istom tom devojkom i ona je i dalje odlazila u crkvu sa svojom majkom.

Uzbudljivo je dati nekome Isusove nalepnice kroz šalter na kasi  i zamoliti ga da ih podeli i drugima. Iako nisu nikada ranije propovedali, oni će je dati svima sa kojima rade u restoranu. Svakako hrišćani mogu biti jednako entuzijasti kao i konobar ili konobarica u restoranu. Ako restoran za vozače ima dva šaltera, tada imate dve prilike da propovedate.

Kada propovedate u restoranu, ne bi trebalo nikoga da ometate. Ako propovedate uz deljenje nalepnica i pamfleta, moći ćete da se krećete od stola do stola bez mnogo ometanja ukoliko se ne zamerate nikome i brzo se krećete. Stavljanje pamfleta u meni na vašem stolu ili pored soli i bibera nekada će biti propoved onome koji nađe materijal.

Propovedanje u telefonskim govornicama

Kasno jedne noći propovedao sam sa svojom grupom u Fort Smitu, država Arkanzas, na parkingu jedne prodavnice. Upoznao sam veoma mnogo ljudi tokom godina na ovom parkingu i video sam mnogo njih koji su se spasili kada smo im mi propovedali. Prišao sam grupi telefonskih govornica što sam činio i mnogo puta do tada da podelim Isusove nalepnice. Ono što nisam znao je da će se tada nešto interesantno dogoditi. Svakih nekoliko nedelja vidimo manifestaciju prisustva Svetog Duha u životima onih kojima svedočimo.

Pružio sam jednoj mladoj ženi Isusovu nalepnicu dok je ona razgovarala telefonom. Nasmešio sam se i rekao: “Bog Vas blagoslovio”. Kada sam hteo da pođem, video sam kako je počela da plače i kako je prekinula razgovor zbog emocija koje su je odjednom savladale. Momentalno je spustila slušalicu i samo je stajala tamo plačući. Izgledalo je da ju je obuzela ubeđujuća sila Božija. Pitao sam je: “Koliko je prošlo vremena od kada ste se udaljili od Boga?” Ona je odgovorila: “Prošlo je previše vremena”. “Onda me uhvatite za ruku i sledite me u molitvi da spoznate Hrista”, rekao sam joj. Molila se i izgledalo je da je pronašla novi odnos sa Hristom. Rekla mi je da je, kada je dobila nalepnicu, osetila kako joj Gospod pokazuje svu izgubljenost njenog života. Rekla mi je da je razgovarala sa svojom majkom u Njujorku o svim problemima u svom životu i da je želela da pronađe utehu. Ona je tada zaista pronašla utehu u saznanju da je Gospod dotakao njen život. 

Mnogo puta na ulicama vidimo da nas Gospod upućuje do onih kojima je život težak. Učestvovao sam u propovedanju ovoj mladoj ženi i video sam Gospoda kako je veoma snažno dotakao njenu dušu. Videvši Gospodovo ubeđivanje jedne duše sa takvom izuzetnom jačinom, kao što je bilo ovo, podsetio sam se toga ko zapravo menja srca ljudi na ulicama. Sve što je Gospodu bilo potrebno te noći bila je moja pružena ruka toj ženi i glas koji će je voditi u molitvi.

“Izgleda da propovedanje nije toliko naša sposobnost, koliko naša raspoloživost”. Artur Blesit